Pokret uspešno realizovao svoju prvu tribinu

10.12.2010.

U petak, 10.decembra je u klubu „Fest“, pred nešto više od 60 gostiju, održana prva tribina Pokreta za evropsku kulturnu saradnju, pod nazivom: „Nasilje i mladi – uzroci i posledice“. Na tribini su govorili: Vlade Radulović (predsednik Pokreta), Petar Milićević (Evropa nema alternativu) i diplomac moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose pri ministarstvu inostranih poslova Ruske Federacije, Aleksej Simonov. Moderator tribine bila je Tina Marić, PR Pokreta.

Tribinu je otvorio Vlade Radulović koji je ukazao na tri ključna problema i glavna uzroka sve češće pojave nasilja među mladima, a to su: društvene okolnosti, porodica i obrazovni sistem, odnosno škola. Ova tri uzroka se mogu povezati, a ono na šta bi društvo najviše trebalo da obrati paznju jeste i sve veći broj slučajeva nasilja u porodici. Navodeći primere iz prakse, predsednik Pokreta poručio je prisutnima, da je ključ suzbijanja rastućeg trenda nasilja među mladima aktivno i konstantno uključivanje mladih u društvene aktivnosti, iniciranje i pokretanje sekcija i klubova iz različitih oblasti na lokalnom nivou, kako bi mlade sklonili sa ulice i njihovu energiju usmerili u pozitivnom pravcu. “Roditelji u trci za egzistencijom često nesvesno zapostavljaju svoju decu. Dete koje ostane samo, ima puno slobodnog vremena, koje nema kako da iskoristi, pa se obično “prepušta ulici”, a kako mu niko ne posvećuje dovoljno pažnje i svaki vid kontrole izostaje,to druženje sa ulicom postaje kobno” istakao je on.

Svoje izlaganje Petar Milićević je započeo ukazivanjem na govor mržnje kao jedan od ključnih uticaja na mlade upravo u doba rane mladosti, kada oni treba da izaberu pravi put. Prema njegovim rečima u Srbiji još uvek postoje profesori koji otvoreno podstiču na diskriminaciju određenih grupa, a da sistem nije pronašao adekvatan način da takve profesore spreči u tome. Pored govora mržnje,problem su i neki mediji koji ne snose dovoljnu odgovornost za ono što pišu i na taj način iskrivljuju realnu sliku. “Moglo se procitati da je 83 huligana uhapšeno zbog parade ponosa, a ne zbog toga što su uništavali i palili grad” , istakao je on. Takođe, u svom izlaganju naveo je i da korene današnje ekspanzije nasilja treba tražiti u ’90. tim godinama, koje su bile plodno tle za njegovo nastajanje.

Govornik iz Moskve, Aleksej Simonov, istakao je da je nasilje u Rusiji najčešće usmereno prema pripadnicima siromašnih država, južnih suseda Rusije kao što su Tadžikistan, Turkmenistan i Gruzija, a razlog za to je pre svega njihovo nedolično i bahato ponašanje. Kao još jedan od uzroka nasilja u porodici ali i na ulici naveo je prekomerno konzumiranje alkohola i ukazao na statističke podatke koji pokazuju da prosečan stanovnik Rusije pije oko 18 litara vodke godišnje. Na kraju izlaganja Aleksej se osvrnuo na dešavanja u Beogradu, povodom parade ponosa i dao svoju ocenu o situaciji po pitanju prava LGBT osoba u Moskvi. On smatra da u Moskvi nema potrebe za održavanjem gej parade, jer po njemu, prava LGBT osoba u Rusiji nisu ugrožena.

Brojna pitanja publike pokazala su značaj tribina kao potrebu da se o problemima priča, a ne da se guraju pod tepih, zatim kao vid podizanja svesti o problemu, i naravno stvaranjem tendencije za rešavanjem istog. Prisutni su imali najviše pitanja na temu nasilja u porodici, a takođe su izrazili i žal za prošlošću, kada su u svim školama postojale brojne sekcije za mlade, koje su udaljavale decu od ulice i nasilja, i navodila ih na pravi put.